Heruvim

Bibliotekar, Aasimar Mystic Theurge

Description:

Aasimar Mystic Theurge

Cleric/Magus
on lvl 7:
str: 14
dex: 14
con: 10
int: 18
cha:16

AC: 25

Neckless of fireball
zmijoliki dagger
štit
sling

mnogo jezika

Bio:

Ubrzo nakon što je Kalif od Šabahistana uspostavio vladavinu nad čitavim Disalom, Veliko veće Disala, donelo je odluku o slanju ekspedicije izvan Disalske pustinje i to kroz okolne prašume, kako bi se širile vesti o Šabahovom dolasku na zemlju i kako bi se nevernicima pružila prilika da budu jedno sa Šabahom. Ekspediciju su činili rendžer Renaghar, dva Šabahova visoka sveštenika – Seraph i Lothar i čitav niz Čuvara Kamena i sveštenika. Osim potrepština za put, sobom su poneli kovčeg Šabahovog kamenja, dva sanduka knjiga i iz, većini družine nepoznatog razloga nekoliko manjih sanduka platine, zlata i dragog kamenja, ali gotovo ni malo novca – keramičkih kuglica i kockica.
Posle više meseci puta, stigli su do sela Brigharda, izgrađenog oko hrama posvećenog Mudrosti. Čitavo selo je bilo izgrađeno od belog kamena, a na kapiji je bio isklesan veliki simbol drveta, zaokruženog zmijom.
Prošlo je više generacija pre nego što se ekspedicija u potpunosti asimilovala sa lokalnim stanovništvom, ali ostalo je zapisano da skolari monoteističke religije nisu moglu da ostanu ravnodušni na sveštenike drugih religija, koji čine čuda, čak i impozantnija od onih koje su mogli sveštenici njihovog boga. Prvo se jedan vojnik iz pratnje disalske ekspedicije zagledao u krčmarevu kći, da bi nekoliko godina kasnije i visoki sveštenik Seraph hladne brighardske noći provodio u odajama prvosveštenice Khal’me.
Ovo je bila samo jedna od 16 ekspedicija, koje je Kalif poslao. I jedna od 8 od kojih nije stigao poziv za kolonizaciju.
Mnogo godina kasnije, u Noći svetala, Brighard je napala grupa izgladnelih i izranjavanih vojnika, potpuno oklopljenih crvenim oklopima i u odrpanoj crvenoj odori, od kojih su neki bili nemrtvi, a oči su im sijale jarko crveno i sa samo jednim magom, koji je unaokolo bacao crvene munje. Kako se kasnije otkrilo, ovo je bio jedan od vođa Šabahove sekte Čuvari zaveta, koji je gonio svoju gardu najvernijih poklonika dok nisu pali od gladi i umora, a neke i posle toga, kako bi baš u ovoj noći stigao do Brigharda. Nakon što je ubio zapovednika garde Ambrena pomoću nekoliko svetlećih crvenih projektila, izbačenih iz prsta, napad je ubrzo ugušen. U istim trenucima, u hramu je izdahnula Ambrenova supruga Lipa, pre nego što je tek rođenom sinu uspela da da ime. Dečak je, umotan u prnje, plakao, a na podlaktici mu je još uvek bledom svetlošću sijao drevni simbol mudrosti – snažno stablo, kome se krošnja spajala sa korenjem, a koje je u krugu uokvirivala zmija koja grize sopstveni rep.
Brigu o dečaku, kome je dato monaško ime Heruvim, preuzeo je hram i još u kolevci je zavetovan Brighidu, koji je na Saboru bogova mudrosti proglašen najmudrijim. Heruvimu je dato to ime, po Al’Cher’bimu, poslednjem selestialnom prvosvešteniku, Brigharda, iz vremena dok se Brighid još svakodnevno javljao, a lično ime su znali samo njegov ispovednik i on. Dečak je, iako naizgled ljudskih roditelja, imao selestialno poreklo i bio je aasimar. Izuzetno je marljivo učio i radio i vrlo brzo je postao miljenik visokog sveštenika; ali, to je teško moguće, bez stvaranja neprijatelja.
Torghan je bio najglasniji od dečaka koji su Heruvima nazivali ulizicom i često ga je zadirkivao zbog njegovih upadljivih ćilibarskih očiju i bledunjave kože. Torghan je bio ulični zabavljač, čiji je pokojni stric bio jedan od najvećih dobrotvora Hrama. Kada je u požaru izgubio roditelje i kuću, brigu o njemu je preuzeo Hram. Doduše, nije bio toliko posvećen proučavanju religije, koliko ga je zanimala magija i načini da preko nje stekne neku korist. Vremenom je i ovladao nekim trikovima kojima je uspevao da u svoje nastupe ubaci malo magije (bard).
Jednog letnjeg dana je Glartam, Heruvimov ispovednik, i jedan od najvećih učenjaka hrama uhvatio, sada već mladića, Torghana kako iznosi nekoliko magijskih svitaka i predmeta ispod majice, kada se ovaj otrgao, naglas pročitao reči sa svitka i bacio plamteću kuglu na sveštenika, koga su progutali plamenovi, osaksativši time i sebi deo lica i pobegao u brda.
Heruvim je bio očajan i nedelje je proveo u molitvi, u transu. Kada je konačno izašao iz dvorane sa oltarom, to više nije bio isti dečak. Imao je daleko oštriji pogled, retko je govorio, a još ređe se smejao. Posvetio se izučavanju veština kojima je ubijen njegov ispovednik i jednoga dana, nekoliko godina kasnije, otišao u brda. Vratio se u hram 4 dana kasnije sa magijskim predmetima koje je Torghan odneo i dugom verižnom košuljom od laganog srebrnastog materijala. Iste noći, čitav hram su probudili povici iz spomen-zbirke predaka. Mač njegovog oca je goreo crnim plamenom dozivajući ga. Kada je uzeo mač u ruke, prvi put posle 30 godina, beleg na njegovoj nadlaktici je svetleo, ne plavom svetlošću, kao kada bi bacao čini, već blještavo belom… Visoki sveštenik Tanar je ušao u prostoriju i samo rekao „Kao što je i bilo prorečeno“.
-———————————————————————— - -—- insert here -—————————————————————————————
Priča o proročanstvu
-———————————————————————— - -—- insert here -—————————————————————————————
Sutradan je Heruvim opskrbljen sa nešto magijskih predmeta, skrolova, napitaka i opreme za put i poslat kroz otvoren portal da ispuni proročanstvo. Društvo mu je pravio Goribor, njegov blackblade.

Heruvim

The Amber Tomb Eleasar